Rođen je 1937. u Zaslužnju. Slikarstvo i postdiplomske studije završio na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof. Đorđa Andrejevića Kuna. Jedan je od najplodnijih srpskih slikara. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja. Živi i radi u Beogradu.

Da je bezmerno trudoljubivi i natprosečno plodni TODOR STEVANOVIĆ, još krajem sedamdesetih godina, izbegao mnoge zamke i savladao teške prepreke koje su se pred njegovom neobuzdanom i nadasve radoznalom ličnošću isprečile u prvoj deceniji stvaralačkog dela i delovanja, u vreme njegovog likovnog formiranja i sazrevanja, ubedljivo svedoči ocena likovnog kritičara Stevana Stanića. On je, naime, 1982. napisao da „Sadržaj Stevanovićevih slika dolazi posle dubokog ronjenja u zapretani, zaboravljeni svet narodne mudrosti, legendi, gatki, magije (...), a prezentiran je onom neodoljivom svežinom i autentičnom radošću, kakva se kod nas nije pojavila od Petra Lubarde", odnosno, da je „...započeo jedan pionirski posao. Posao obnove i približavanja jednom svetu umetnosti koji je davno započeo na našem tlu, i od koga je jedna razmekšana i komforna umetnost Zapada namerno pobegla, svesna svoje nemoći".

Sada, posle svega što je Todor Stevanović tako ubedljivo, delom i delovanjem, slikom i rečju, pokazao tokom minulih decenija, možemo bez kolebanja da tvrdimo kako je on taj pionirski posao već uspešno obavio.Njegovo oslanjanje na sopstveno duhovno utemeljenje, na dobro shvaćenu tradiciju srpskog srednjevekovnog umetničkog nasleđa, a još više njegova spremnost da svoje tako utemeljene estetičke, i razume se, etičke stavove saopšti jezikom vremena u kojem živi i naroda kome pripada, izdvojili su ga na počasno mesto među srpskim umetnicima. Postavile su ga među čelnike, među retke srpske slikare i stvaraoce koji su na najbolji mogući način razumeli poruke predaka i, potom, svojim delom obeležili poslednje godine drugog milenijuma i istovremeno široko otvorili vrata umetnosti i stavralaštvu trećeg milenijuma.(navedeno prema:Antologiji srpskog slikarstva XX veka, Beograd, izdanje Mr Živojina Ivaniševića,strana 156, Nikola Kusovac o T.Stevanoviću)