Rođen 1925. u Bosanskom Novom. Završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, gde kasnije postaje redovni profesor. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja. Za redovnog člana SANU izabran je 1985.

O likovnom stvaralaštvu Stojana Ćelića pisano je akribično i stručno, a na najbolji način je razvoj njegovog stvaralaštva sagledala Marija Pušić. U tom pogledu, decenijskoj periodizaciji njegovog dela kojom ga ona prati kroz niz logičnih stilskih modifikacija što su se apstrahovanjem realnih elemenata lagano odvijale, od ranog ekspresionizma, preko jasno ispoljenih težnji ka sintetizovanom plastičkom iskazu, sve do zrelih stvaralačkih ostvarenja određenih duhom osobeno shvaćene geometrije, ne bi se moglo šta osporiti ili dodati.

Ostaje samo da se ukaže na vrednosti zbog kojih je Ćelić zaslužan, ubeđeni smo, više od svih ostalih pedagoga i umetnika, što se sada može govoriti o postojanju beogradske škole slikanja. Dabome, klicu tih osobenih vrednosti nalazimo u stvaralaštvu grupe umetnika, potonjih likovnih pedagoga, koji su se likovno afirmisali u Beogradu tokom tridesetih godina XX veka kao izraziti predstavnici ideja i shvatanja poetike intimizma. Među njima zapaženo mesto zauzima upravo Ćelićev učitelj Nedeljko Gvozdenović. Izuzetan umetnik i pedagog koji je značajno doprineo uobličavanju onih vrednosti što dozvoljavaju da se sada može govoriti o tradiciji beogradske škole slikanja. Razume se, od činjenice „...Ćelićev analitički duh ne traži uzore već podsticaje"(M.Pušić), do zaključka kako je on nastavio od mesta na koje ga je doveo učitelj, samo je jedan logičan korak. Postupkom apstrahovanja koji određuje prirodu njegovog stvaralaštva, on je vlastitim putem izveo i do krajnjih konsekvenci dosledno razvio prostornu i piktoralnu strukturu Gvozdenovićevog slikarstva. Uradio je to sa merom urođene emotivne osetljivosti za najtananije bojene gradacije, što ih je odveo u potpun sklad sa svojim „analitičkim duhom", velikim iskustvom i golemom mudrošću. Viđeno u tom svetlu, postaje jasno kako je Ćelić izrastao u pedagoga silne snage, u ličnost čije delo i čija ostavština jamče trajanje i napredak autentičnih vrednosti onoga što podrazumevamo pod beogradskom školom slikanja. (Nikola Kusovac o S. Ćeliću, navedeno prema:Antologiji savremenog srpskog slikarstva druge polovine XX veka, Beograd, 2008., strana 82).