Likovni svet Natalije Cimeše nije lako definisati, ne zato što je on misaono i intuitivno kompleksan, zasnovan na dobroj školi kroz koju je prošla tokom redovnih postdiplomskih studija, nego zbog toga što ga na prvi pogled lapidarno možemo okarakterisati kao svet apstraktnog. Štaviše, Cimeša nas uvodi u svoj svet preko jasno čitljivih stilizovanih i dinamičnih formi. Već pri prvom susretu sa njenim radovima nedvosmisleno se nameće utisak da je pred nama mlad umetnik moćnog i impulsivnog gesta. Početni impuls jeste trenutak kada se pretače ideja ili zamisao u stvarnu sliku. U toku procesa rada, ideja postupno poprima oblike koji odstupaju od čitljivosti i prelaze u sferu gde važe zakonitosti čiste likovne umetnosti. Međutim, ne mogu se oblici tog sveta podvesti pod čistu apstrakciju, jer Cimešina ostvarenja nose poruku koju posmatraču treba saopštiti na osoben, ali razumljiv način. Način na koji to ona radi je u toj meri neposredan i direktan, da je opravdano što je on eksperesivan i što obiluje snagom i energijom. doviljno je recimo pogledati nekoliko verzija bika, da bismo videli koliko je slikarka svojim koloritom u njima akumulirala i rekli bismo oslobodila onu izvornu, životinjsku snagu.

Sa druge strane, Cimeša nas pak kroz seriju svojih crteža životinja i ptica upoznaje sa prethodnim postupkom kada nastaje ideja i kojim putem se od nje dolazi do krajnjeg cilja. Kontrast svetle podloge i tamno osenčenog crteža koji u formi prati kednu skoro barokno razigranu, vijugavu i isprepletenu formu, samo dodatno ističe plastičnost crtačke armature. Inače, plastičnost i nije strana njenim delima, jer i sama naginje modeliranju ne samo bojenih masa, nego i oblikovanju skulptorskih materijala, kamena naročito. Bez obzira na materijal, kao i da li slika bika, tigra, pantera, ili neku drugu životinju, Cimeša u njima naročito naglašava pokret čija je uloga u komunikaciji sa posmatračem skoro presudna. Ništa manje važna nije svetlost, kontrastiranje koje u suptilnom i promišljenom rasporedu svetlosti i senki, posebno kod crteža ptica, ostavlja utisak gracioznosti i punoće.Kada je u pitanju celovita analiza ovih i ranijih dela Natalije Cimeše, mnoga pitanja, međutim ostaju otvorena. Jedno od njih je i pitanje njene inspiracije, podsticaja ili nadahnuća. tu je i pitanje ikonografske sadržine, estetskih normi i principa, a ništa manje ni pitanje inuicije ili psihološke pozadine koja dobrim delom diktira njen složen stvaralački postupak. („Ne postoji, bar za mene, tačne određene reči, ili određeni redosled stvaranja. Sam čin slikanja je neobjašnjiv- kako i zašto. Svet slikarstva je ogroman i nedokučiv prostor tako da sve što bih rekla može biti pod sumnom" rekla je jednom prilikom Cimeša.

Takođe, moežemo se zapitati, ima li neke veze podneblje, tradicija, predanje ili religija sa samim ostvarenjma? Verujemo da vće vremenom, i to samo kroz njena nova sve bolja dela, dobiti odgovore i na pomenuta pitanja. Do tada, susret sa radovima Natalije Cimeše u galeriji Izlog dovoljan je pokazatelj da je u pitanju svestrana osoba koje je u toku jedne decenije pokazala zavidan kvalitet i potvrdila epitet ozbiljnog umetnika čija ddela svojom osobenošću izlaze iz okvira prostora u kome je nastala.

Petar Popović (tekst napisan za katolog povodom izložbe radova Natalije Cimeše u Galeriji IZLOG u Subotici, 19.07. 2009.