Rođen je u Rači Kragujevačkoj 08.09. 1932. godine, umro je u u Beogradu, 27.03.1997. godine. Slikar Mirski stvorio je zavidan slikarski opus - oko 470 dela. Na Fakultetu primenjenih umetnosti preuzeo je katedru odlaskom u penziju Milenka Šerbana (1973-1983) a njegov slikarski rad posebno je značajan zbog pojave „nove figuracije" početkom sedamdesetih gde se potpuno posvećuje ljudskoj figuri. Slikar Miodfrag Vujačić - Mirski poznat je kao slikar kod koga nalazimo izvenredan spoj tradicije i modernih rešenja.

Tipičan predstavnik nove figuracije i to onog njegog krila koje itekako mnogo polaže na vrednosti samih sredstava izražavanja: respektuje tačan i precizan crtež, psihičku i simboličku vrednost boje i univerzalan značaj prostora. S druge strane, Mirski posebnu važnost pridaje tematskoj osnovi slika i crteža, potencirajući psihološki fon i ličnosti i prizora. Novo u njegovoj figuracijskoj koncepciji je težnja ka savršenoj interpretaciji lika, predmeta i prizora, ali ne sa namerom da sve to realistički ograniči na stanje vidljivog, već pre kao pokušaj da se liku ili telu „doda" izvesna metafizička dimenzija. Gotovo hiperrealistička preciznost interpretacije svakog ikonografskog detalja u njegovom pokušaju da deluje nadstvarno i zagonetno uprkos prividnoj čitkosti. On vešto deli kolorističke sekvence prema pojedinim formalnim elementima a sam crtež, krajnje siguran, daje toj kolorističkoj dimenziji slike osećaj prisustva „druge strane" vizuelnog prizora. Fotografija mu pomaže da skrati put od percepcije do likovnog dela. Način rada i obrada sadržaja u delima M.V.Mirskog, kako je to zapisao Aleksa Čelebonović, „predstavlja u stvari prave probleme slikara koji sa punom osećajnošću i svešću doživljava svoje doba. Zbog toga je i specifičnost njegovih rešenja tako ubedljiva".(Sreto Bošnjak o M.V. Mirskom, navedeno prema:Antologiji srpskog slikarstva druge polovine XX veka, Beograd, 2008., strana 124.)