Ovog izuzetnog slikara i vajara nazivali su zaljubljenikom bačkih ravnica. Tokom četrdeset i više godina plodnog, stvaralačkog rada stvorio je preko dve hiljade dela: crteža, slika skulptura.

Rodio se 1894. godine u Somboru. Otac mu je bio veleposednik i čuveni kolekcionar umetnina i nesumljivo je uticao na formiranje umetničkih sklonosti mladog Lajoša. Već na samom početku svoje umetničke karijere skrenuo je na sebe pažnju oblikovanjem plastične forme životinja (reljef konja 1908.) Uz preporuku poznatog vajara A.Štobla (1856-1926) upisuje se na vajarski odsek Akademije lepih umetnosti u Budimpešti 1913. godine, međutim, mladi Hušvet pohađa slikarski odsek, slede studijska putovanja u Beš, Prag, Minhen.Slika KOZE nalazi se u kolekciji dr Jovana Joce Milekića.

Još pre Akademije peokupira ga zagonetna forma životinja i ta sklonost posebno dolazi do izražaja kada se upoznao sa delom Lajoša Zomborija(1867-1933), poznatog pejzažistu i animalistu.

Najveći deo života Lajoš Hušvet živi U Somboru, osim slikarstva privlači ga i primenjena umetnost, jedno vreme dizajnira porculanske figurine za čuvene fabrike porcelana Rozental (Nemačka) i Herendi (Mađarska).

Lajoš Hušvet godine neposredno pred Drugi svetski rat provodi u Budimpešti, pada u zarobljeništvo koje provodi u Engleskoj, vraća se u Sombor 19465. godine. Aktivno se uključuje u likovni život međutim 1956. godine, skrhan bolešću, umire. Iza sebe ostavlja opus od 2500 radova.

Poslednje godine svog života ovaj lirik vojvođanske ravnice provodi u melanholiji, nespreman da se uključi u novi početak, u propagandu socijalističkog razvoja.

Lajoš Hušvet poslednje godine svog života provodi u nostalgičnom vapaju za minulim vremenima.